Jedan od najčešćih zdravstvenih problema zbog kojih vlasnici pasa dolaze u našu ambulantu sa svojim ljubimcima je upravo upala uha. Ono može biti prilično bolno i iritirajuće za pse, a ukoliko se lečenju ne pristupi na vreme, može eskalirati i u mnogo veći zdravstveni problem koji za sobom vuče mnoge posledice, kao što su gubitak sluha, poremećaj ravnoteže, itd., tako da su pravovremena dijagnostika i lečenje uvek najbolja opcija.

Ko može da oboli i koji su predisponirajući faktori?

    Bukvalno svi psi mogu da obole, bez obzira na rasu, pol ili uzrast, ali ipak, statistički gledano, određene rase imaju veće šanse da se ovaj problem kod njih razvije. To su rase poput maltezera, bišona, šnaucera, kojima u ušnim kanalima prirodno raste dlaka, i na taj način smanjuje normalnu ventilaciju uha dovodeći do stvaranja pogodne sredine za razvoj gljivica i bakterija. Takođe rase poput koker španijela ili baseta, koje imaju teške, viseće uši, češće pate od ovog problema jer im dlaka i oblik uha zadržavaju ušni vosak i vlagu unutar ušnog kanala, što takođe dovodi da razvoja infekcije i zapaljenja.

    Strana tela u uhu, kožne alergije i ušni paraziti (šugaraci i Demodex) takođe mogu da dovedu do pojačanog izlučivanja ušnog voska, i da na taj način budu jedan od glavnih uzroka nastanka zapaljenja uha.

    Ukoliko sami kupate vašeg psa, obavezno morate voditi računa o tome da mu voda ne dospe u unutrašnjost uha, tj. nakon kupanja da uho isušite vatom ili maramicom, jer vlaga u uhu predstavlja idealnu sredinu za razvoj bakterija što brzo rezultira zapaljenjem.

Upala uha – simptomi

    Simptomi upale uha su vrlo karakteristični i vlasnici ih lako prepoznaju. Pas uglavnom trese glavom i drži je nagnutu na jednu stranu. Javlja se iritacija, pa pas učestalo češe problematično uho, koje je često bolno pri dodiru. U težim slučajevima sluzokoža uha bude zacrvenjena, zadebljala i dolazi do stvaranja eksudata tamne boje i neprijatnog misrisa.

    Ukoliko primetite bilo šta od ovih znakova, pravac veterinaru! Naš posao onda počinje u vidu dijagnostikovanja uzroka zapaljenja uha, što radimo detaljnim pregledom životinje, pregledom uha otoskopom, mikroskopskim pregledom brisa uha, kao i izolacijom uzročnika na hranljivim podlogama. Na osnovu svega propisujemo terapiju, čiji tok i dužina traju u zavisnosti od dugotrajnosti procesa, kao i uzroka.