Obeležavanje pasa i mačaka mikročipom podrazumeva aplikaciju trajnog radio implanta u telo životinje. Sama intervencija je kratkotrajna, gotovo bezbolna i poptuno u skladu sa principima dobrobiti životinja, za razliku od drugih vidova obeležavanja životinja poput žigosanja, tetoviranja, rovašenja, postavljanja ušnih markica i dr. Obeležavanju podležu svi novorođeni psi i mačke koji se nalaze na teritoriji Republike Srbije, i to najkasnije 90 dana od datuma rođenja, odnosno prilikom prve vakcinacije protiv virusnih bolesti, tj. pre napuštanja legla. Takođe, važno je napomenuti da je ovakav vid obeležavanja životinja i čin odgovornog vlasništva, ali je i zakonski regulisano i obavezno za sve držaoce pasa i mačaka. Trajno obeležavanje i identifikacija su ujedno i dokaz o vlasništvu kućnog ljubimca, što olakšava pronalaženje vlasnika ako se ljubimac slučajno izgubi. Takođe, sve obeležene životinje se nalaze u jedinstvenom centralnom registru.
OBELEŽAVANJE
Samo obeležavanje vrši ovlašćeni obeleživač, a to je veterinar sa licencom u sklopu veterinarske ambulante, stanice ili klinike. 
Obeležavanje se vrši implantacijom mikročipa, potkožno, sa leve strane vrata psa ili mačke. Sam mikročip se nalazi u igli uz pomoć koje se on i ubacuje ispod kože. Mikročip, odnosno njegov broj se može lako očitati uz pomoć čitača mikročipovačipova koji se specijalno u ove svrhe koriste u veterini. Aplikacija čipa je jednokratna, a mikročip, s obzirom da je trajan, prati psa, odnosno mačku, do kraja života.
MIKROČIPOVI
Mikročipovi za obeležavanja pasa i mačaka moraju biti u skladu sa ISO standardima 11784 i 11785 i sastoje se od jedinstvenog petnaestocifrenog broja od kojih su prve tri cifre 688, i predstavljaju kod Republike Srbije, četvrta cifra je uvek nula, peta i šesta cifra se dobijaju oduzimanjem od broja 991 ICAR standarda proizvođača, a sedma do petnaeste cifre predstavljaju jedinstveni identifikacioni broj životinje.
Sami mikročipovi koji se aplikuju moraju biti odgovarajućeg kvaliteta i standarda, potpuno inertni i bezobasni po zdravlje životinje. Oni su veličine zrna pirinča i manji, i ni na koji način ne mogu štetiti zdravlju životinje, kao ni menjanju njenog izgleda i ponašanja.
Pošto je životinja na propisan način obeležena, svi njeni podaci, kao i podaci o vlasniku se unose u Centralnu bazu podataka.
CENTRALNA BAZA
Centralna baza se vodi u elektronskoj formi od strane Ministarstva nadležnog za poslove u veterini, i u skladu sa zakonom. Centralna baza sadrži podatke o vlasniku (ime, prezime, adresa, JMBG, broj telefona, broj pasoša za strane državljane). Ukoliko je vlasnik pravno lice podaci sadrže i PIB i podatke o sedištu firme. Takođe, baza sadrži podatke i o mikročipovima, izdatim Pasošima, veterinarskoj stanici, ili ambulanti, ovlašćenoj za poslove obeležavanja, kao i Registar pasa i mačaka. Podatke u Centralnu bazu unosi sam ovlašćeni obeleživač, a uvid u istu, pored ovlašćenog obeleživača, ima još i veterinarski inspektor, kao i drugo lice na svoj zahtev, u skladu sa zakonom.
REGISTAR PASA I MAČAKA
Registar pasa i mačaka obuhvata sve podatke o obeleženoj životinji kao što su ime, rasa, pol, datum rođenja, boju dlake, broj mikročipa, datum mikročipovanja, istoriju vakcinacije protiv besnila, serijski broj Pasoša, datum izdavanja Pasoša, podatke o sterilizaciji i o eventualnim nanesenim povredama čoveku ili drugoj životinji, kao i datum i razlog odjave iz Centralne baze.
PASOŠ
Pasoš predstavlja jedinstveni identifikacioni dokument životinje koji je prati tokom čitavog života. On se vlasniku psa/mačke izdaje po izvršenom obeležavanju životinje.
Sam izgled Pasoša je uniforman, dvojezičan, i sadrži podatke o:
- vlasniku (strana 1: ime, prezime, adresu, poštanski broj, grad, zemlju i JMBG),
- životinji (strana 2: ime, vrstu, rasu, pol, datum rođenja, boju i tip dlake), o
- obeležavanju životinje (strana 3: broj mikročipa, datum obeležavanja, lokaciju mikročipa, naziv veterinarske ambulante/stanice koja je izvršila obeležavanje, ime i prezime veterinara koji je izvršio obeležavanje),
- o vakcinaciji protiv besnila (strane 4-7: proizvođač i naziv vakcine, serijski broj vakcine, datum vakcinacije i rok važenja, potpis i pečat veterinara),
- podatke o rezultatima serološkog ispitivanja na besnilo (strane 8 i 9),
- podatke o tretmanima protiv krpelja (strane 10 i 11: ime proizvođača i naziva proizvoda kojim je tretirana životinja, datum i vreme aplikacije sredstva, pečat i potpis veterinara),
- podatke o tretmanima protiv pantljičare (strane 12 i 13: ime proizvođača i naziva proizvoda kojim je tretirana životinja, datum i vreme aplikacije sredstva, pečat i potpis veterinara),
- podatke o vakcinacijama protiv drugih bolesti (strane 14 i 15: proizvođač i naziv vakcine, serijski broj vakcine, datum vakcinacije i rok važenja, potpis i pečat veterinara)
- podatke o kliničkim pregledima (strana 16: izjava da je životinja u dobrom zdravstvenom stanju i sposobna za prevoz do odredišnog mesta, datum, pečat i potpis veterinara)
- podatke o izdavanju Pasoša za životinje (strana 17: ime i prezime veterinara koji je izdao pasoš, ime i prezime vlasnika/držaoca životinje, njihovi potpisi, pečat i datum
- ostali podaci (strane 18-20)
U slučaju uginuća životinje, vlasnik o tome obaveštava obeleživača, vraća mu Pasoš, koji se poništava, a životinja se odjavljuje iz Centralne baze podataka.
U slučaju promene vlasnika životinje, o tome se obaveštava ovlašćeni obeleživač, koji unosi novonastale promene u Pasoš i Centralnu bazu podataka.
Kod oštećenja ili nestanka Pasoša, vlasnik je dužan u roku od 7 dana da to prijavi ovlašćenom obeleživaču radi izdavanja novog Pasoša.
Sami benefiti obeležavanja pasa i mačaka, kao što su praćenje istorije vakcinacije, vraćanje životinje vlasniku u slučaju da se izgubi, kao i kontrolisano sprovođenje obavezne vakcinacije protiv besnila, očigledno nisu dovoljni da bi se vlasnici odlučili da mikročipuju svoje ljubimce. I pored zakonske obaveze obeležavanja pasa i mačaka, iz iskustva na terenu primećujemo da je poprilično velik broj nesavesnih vlasnika koji se ne pridržavaju toga, a pogotovo kada je reč o vlasnicima mačaka. Kontinuirana edukacija vlasnika, ali i redovnija zakonska kontrola vlasnika, kao i odgovarajuće visine kazni za nesavesne vlasnike, bi verovatno doprinela povećanju broja obeleženih životinja, a samim tim i boljem sprovođenju programa zaštite od besnila na ovim prostorima.
