Jedan od čestih problema sa kojim se susreću vlasnici pasa i mačaka su gliste. Često ove infekcije, pogotovo kod starijih pasa, prolaze bez ikakvih simptoma. Ipak u slučajevima jake infestacije, kao i kod mladih životinja, može doći i do ispoljavanja najrazličitijih kliničkih simptoma, koji se kreću od bezvoljnosti, slabijeg apetita, lošeg kvaliteta dlake, preko karakterističnog “sankanja”, prouzrokovanog svrabom u perianalnoj regiji, nadutosti, pa sve do povraćanja, proliva, pojave odraslih glista u stolici itd.
S obzirom da se gliste pomoću svojih kukica pričvršćuju za zid creva, i na taj način nanose traumu, često se u stolici mogu zapaziti i primese krvi, kao i sluzi. Najčešći način zaraze je tako što životinja preko usta unese u digestivni trakt jaja parazita, iz kojih se izlegu larve koje migriraju u creva i tamo obavljaju svoje parazitsko delovanje i razvoj do odraslih jedinki. Takođe, mladunci se često mogu zaraziti i preko placente, dok su još u materici, naravno pod uslovom da je i majka zaražena. Iz tog razloga je obavezno tretiranje mladih životinja u prvih par nedelja života protiv glista, a pogotovo pre vakcinacije.
Dehelmintizacija (tretiranje životinja protiv glista) bi trebalo da se vrši kod pasa sa 3, 5, 8 i 11 nedelja starosti, tj. pre svake vakcinacije protiv zaraznih bolesti, a nakon toga na svakih mesec-dva do godinu dana starosti, kada bi trebalo da se tretiraju na svaka 3-4 meseca. Mačke se tretiraju u starosti od 7 i 11 nedelja, znači pre vakcinacije protiv zaraznih bolesti, a nakon toga na svakih 3-6 meseci, u zavisnosti od toga da li životinja provodi većinu svog vremena u zatvorenom ili napolju. Veliki značaj redovnog tretiranja životinja protiv glista leži u činjenici da se i ljudi mogu zaraziti. Životinja putem izmeta izbacuje jaja parazita, koja se mogu zalepiti na dlaku oko anusa – životinja u sklopu svoje redovne higijene, ali i zbog mogućeg svraba, se liže u toj regiji, a posle toga liže i ostale delove svog tela. Na taj način prenosi jaja i na te delove, a ljudi u kontaktu sa životinjom prenose jaja na svoje ruke, posle čega, ukoliko ne vode računa o higijeni, mogu da progutaju ta jaja i na taj način dozvole da parazit dospe u njihov digestivni trakt.
Znači, redovnom dehelmintizacijom i higijenom štitite kako svog ljubimca, tako i sebe.